Географски положај

Општина Кладово се налази на крајњем истоку Србије, захватајући део Влашко-понтијске низије, односно Дунавског Кључа, названом по великом меандру, који Дунав формира по изласку из Ђердапске клисуре, и јужне падине планине Мироч. Општина Кладово има периферан географски положај у односу на централне саобраћајне коридоре у Србији. На повољност положаја утиче чињеница да магистрални правци Београд-Кладово и Ниш-Кладово, представљају добру везу општине са остатком државе, као и да се целом својом северном границом ослања на ток Дунава, који чини границу према суседној Румунији, новој чланици ЕУ, што општини отвара нове могућности за трансграничну сарадњу.

Општина Кладово припада Борском округу. На западу се граничи са општином Мајданпек, на југу и југоистоку са општином Неготин а на северу у дужини од 91км Дунав представља државну границу са суседном Румунијом. Простире се на површини од 629 км²,  обухватајући 23 насеља, са средњом густином насељености од 23 ст/км². Административни, културни и економски центар општине је град Кладово.

Територија општине Кладово је претежно брдско-планинска, са изузетком најисточнијих делова који припадају Влашко-понтијској низији (надморска висина општине варира од 20 м на ушћу Слатинске реке у Дунав, до 626 м н.в. на планини Мироч). У геоморфолошком смислу, територија општине се може поделити на две целине: 

  • Доњи Кључ - обухвата површ Кључа, дунавске терасе (тераса Кључа, северниска и кладовска) и алувијална раван Дунава и обухвата 50.3% територије општине и
  • Горњи Кључ - представља брдско-планински терен планине Мироч са својим врховима Великим Штрпцем (768 м н.в.) и Малим Штрпцем (626 м н.в.), у подножју којих је усечена клисураста долина Дунава и обухвата 49,7% територије општине.

Изградњом хидроелектране „Ђердап I” на Дунаву у близини Кладова, створено је највеће вештачко језеро у Србији – Ђердапско језеро. Формирањем овог језера промењен је хидролошки режим Дунава и његових притока, а нека од ушћа притока и атара насеља су том приликом потопљена. Измештена су потпуно или делимично насеља: Текија, Сип, Кладушница, Давидовац, Костол, Мала Врбица, Корбово, Вајуга, Милутиновац, Велесница и Брза Паланка. Захваљујући стварању овог језера, Дунав је постао плован и кроз Ђердапску клисуру.

Осим Дунава, на територији општине Кладово постоје Велика и Подвршка река, које се уливају у Дунав, велики број извора, као и неколико термалних извора.

У самом граду, недалеко од тврђаве Фетислам, налазе се и два језера - једно купалишно, а друго ретензионо које тренутно служи као реципијент атмосферских вода.

У погледу биогеографских одлика, у општини Кладово доминира шумска вегетација која заузима 45% укупне општинске територије. Шумске површине доминирају на простору Горњег Кључа, док се у Доњем Клучу јављају само местимично.

За биљни и животињски свет, али и за културно наслеђе од највећег значаја је успостављање зона заштите под окриљем Националног парка „Ђердап“, који се у западном делу општине простире на 16.024,75 ха, обухватајући у целости или делимично КО Петрово Село, Текију, Сип, Манастирицу и Подвршку. Као посебна предеона целина издвојени су Велики и Мали Штрбац (899,4ха) – најинтересантнији део Ђердапа, и стављена  под посебан режим заштите ( парк природе).

Саобраћајни положај општине је периферан у односу на главне коридоре у земљи, али је захваљујући магистрали Београд-Кладово и Ниш – Кладово, релативно добро повезан са Београдом и осталим делом Србије, и мрежом регионалних путева са својим окружењем. Најзначајнији саобраћајни коридори на територији општине Кладово су:

  • Магистрални пут М 25 (Кладово–Неготин–Зајечар–Ниш) у дужини од 29.5км;
  • Магистрални пут М 25.1 (Пожаревац – Велико Градиште – Голубац – Кладово) у дужини 39.5 км. Преме генералном плану Кладова предвиђа се измештање овог пута из насеља Кладово, односно изградња обилазнице око Кладова;
  • Регионални пут Р 250 (Кладово – Корбово – Вајуга – Милутиновац) у дужини од 31.2 км и повезује наасеља у источном делу општине;
  • Регионални пут Р 104 (Купузиште – Слатина – Доњи Милановац) тангира границу општине у дужини од 1.5 км

Речни саобраћај је недовољно искоришћен у односу на потенцијал општине (пловни пут коридор VII). Иако су изградњом одговарајућих бродских преводница решени сви проблеми пловидбе на тешком ђердапском сектору, посебно они који су раније ограничавали пловидбу на сектору Сипског канала, и даље је речни саобраћај скромних размера. Општина Кладово има пристане за путнички саобраћај у Текији, Кладову и Брзој Паланци. Пристани нису опремљени пратећим садржајима који би учинили атрактивнијим пристајање великих путничких бродова на све популарнијим дунавским дестинацијама, тако да значајни културно-историјски споменици у близини нису  приступачни све бројнијим туристима на Дунаву.